Vinogradarstvo je grana poljoprivrede posebno osetljiva na vremenske nepogode. Vinova loza tokom godine prolazi kroz faze (kretanje pupoljaka, cvetanje, zametanje grozdova) koje su ključne za rod, i svaka ekstremna pojava može da ugrozi prinos i kvalitet grožđa.
Grad u vinogradu može u par minuta izbiti lišće i oštetiti mladice, smanjiti rod tekuće godine, pa čak i trajno oslabiti čokote. Prolećni mraz koji se javi nakon kretanja vegetacije opasan je jer mladi izdanci i cvetovi vinove loze stradaju već na nekoliko stepeni ispod nule. Gubici mogu biti totalni – u nekim vinogorjima mraz je znao “obrati” sav grozd još pre leta.
Ključne mere zaštite vinograda uključuju kombinaciju pasivnih i aktivnih metoda. U područjima sklonim gradu, pojedini vinogradari postavljaju mreže protiv grada iznad redova vinove loze. Iako mreže mogu donekle umanjiti prodor svetlosti i otežati radove, one pružaju fizičku barijeru za zrnevine grada. Sа druge strane, mnogi vinogradari se oslanjaju na protivgradnu odbranu putem lokalnih sistema – bilo da su to državni sistemi (npr. rakete koje se lansiraju u oblake) ili privatni protivgradni topovi. Protivgradni topovi na principu zvučnih talasa sve češće se koriste u vinogradarskim regionima; oni se mogu automatski aktivirati čim radar detektuje gradonosni oblak iznad vinograda.
Savremeni topovi poput SPAG sistema pokrivaju oko 80 hektara po uređaju uz garantovanu minimalnu efikasnost od 95% u sprečavanju štete. To znači da vinograd velike površine može biti zaštićen sa relativno malo takvih uređaja raspoređenih strateški, što je posebno privlačno u predelima gde su vinogradi prostrani.
Kada je reč o zaštiti od mraza u vinogradu, metode se razlikuju u odnosu na voćnjake jer vinova loza niže raste. U praksi se koriste ventilatori/toranj za zaštitu od mraza, koji meša topli vazduh iz viših slojeva sa hladnim pri tlu i tako podiže temperaturu oko čokota. Postoje i mobilni vetrenjače na traktorski pogon ili čak helikopteri koji nadleću i mešaju vazduh u kriznim noćima. Neki vinogradari pribegavaju i zagrevanju – paljenjem specijalnih sveća ili grejača duž redova – kako bi održali temperaturu iznad kritičnog minimuma.
Inovativan pristup su AntiFrost tornjevi koji automatizovano detektuju pad temperature ispod 0°C i uključuju se kako bi kružnim propelerom raspodelili topao vazduh 360° oko sebe. Ovi sistemi mogu štititi vinograd i na temperaturama do -6°C ako je prisutna temperaturna inverzija (topliji sloj vazduha iznad hladnog pri zemlji). Uz to, veruje se da blag porast temperature i strujanje vazduha mogu pokrenuti odbrambeni mehanizam biljke (sintezu apscizinske kiseline) koji povećava otpornost tkiva na smrzavanje.
Prednosti zaštite vinograda su višestruke. Osim očiglednog sprečavanja gubitka roda, kontinuirana zaštita od grada i mraza omogućava neometen rast i sazrevanje grožđa. Studije pokazuju da vinogradi koji su zaštićeni od ovih nepogoda ostvaruju veći prinos i bolji kvalitet – grožđe je ujednačenije i zdravije, što se odražava i na kvalitet vina.
Takođe, izbegavajući oštećenja od grada, vinogradar smanjuje potrebu za naknadnim tretmanima (npr. fungicidima za “zaceljivanje” povreda na čokotu), što znači i manju upotrebu pesticida i održiviju proizvodnju. Zdravi list i lastar kroz celu sezonu znače i bolje nagomilavanje rezervi za narednu godinu, pa zaštita ima dugoročan pozitivan efekat.
zaštita vinograda od grada, zaštita vinove loze od mraza, protivgradne mreže u vinogradu, protivgradni top u vinogradu, AntiFrost toranj vinogradarstvo
Add comment
Comments