Zaštita od vremenskih nepogoda poput grada i mraza postala je ključna tema u modernoj poljoprivredi. Svake godine ekstremni vremenski događaji prouzrokuju ogromne štete na usevima – od prolećnih mrazeva koji uništavaju cvet voćaka do letnjih oluja sa gradom koje mogu za nekoliko minuta opustošiti polja.
Poljoprivrednici se suočavaju sa rizikom gubitka prinosa i investicija, pa je sve važnije planirati kombinaciju mera zaštite. Klimatske promene dodatno pojačavaju ove rizike, donoseći veće oscilacije vremena i povećanu učestalost vremenskih ekstrema.
Pristupi zaštiti obuhvataju preventivne i interventne mere. Pasivne mere su one koje unapred umanjuju potencijalnu štetu bez uticaja na sam meteorološki događaj – na primer, postavljanje mreža protiv grada iznad zasada ili osiguranje useva kod osiguravajućih kuća. Mreže fizički onemogućavaju zrnevlima grada da oštete biljke, dok osiguranje finansijski nadoknađuje štetu.
Aktivne mere su one koje se preduzimaju da bi se nepogoda ublažila u samom trenutku nastanka: tu spadaju protivgradni sistemi (npr. rakete sa reagensima ili protivgradni topovi koji emituju udarne talase) i sistemi za zaštitu od mraza (poput vetrenjača, toplih sveća ili savremenih toplotnih tornjeva).
Aktivne mere nastoje da direktno utiču na atmosferu – npr. rakete hemijskim putem pospešuju stvaranje sitnijeg grada koji brže otopi, dok protivgradni topovi generišu zvučne talase koji remete formiranje leda.
Moderni sistemi na bazi eksplozija gasa generišu snažne udarne talase ka oblaku; ti talasi povećavaju otpor vazduha i ubrzavaju topljenje leda u gradonosnom oblaku, tako da grad pada razmrvljen ili otopljen kao kiša/susnežica, umesto u vidu krupnih zrna koja prave štetu. Slično tome, protivmrazne tehnologije poput tornjeva sa ventilatorima mešaju topao i hladan vazduh kako bi sprečile formiranje mraza nad usevom.
Integrisani pristup je često najefikasniji. To znači da se prevencija kombinuje sa monitoringom i intervencijom. Na primer, poljoprivrednik može instalirati mreže na najugroženijim voćnjacima (pasivna zaštita), pratiti meteorološke prognoze i radarske slike oblaka, te po potrebi aktivirati protivgradni top ili osigurati blagovremeno ispaljivanje raketa (aktivna zaštita).
U zonama sklonim kasnim prolećnim mrazevima, uobičajeno je imati spremne sisteme grejanja ili ventilacije u voćnjaku, ali i pratiti najavu mraza kako bi se preduzeli koraci (navodnjavanje “ledenom glazurom”, loženje bala slame, uključivanje anti-mraz ventilatora itd.). Suština opšteg pristupa je procena rizika i ulaganje u prevenciju štete pre nego u saniranje posledica.
Jedna jedina nepogoda može naneti štetu koja višestruko prevazilazi troškove zaštite – podaci pokazuju da samo jedna oluja sa gradom koja izazove oko 30% oštećenja useva može vratiti investiciju u zaštitni sistem višestruko (npr. u vinogradu i do 11 puta).
Zato se zaštita od nepogoda posmatra kao investicija u sigurnost poljoprivredne proizvodnje, a ne kao trošak. U nastavku serije, detaljnije razmatramo specifične aspekte zaštite po sektorima i temama.
Add comment
Comments